11. Decenija

Nakon duže pauze u karijeri usled porodične tragedije Ceca se na scenu vraća na velika vrata i svojim
obožavaocima koji su željno iščekivali njen povratak, pokloni novi album koji mnogi, nakon svih tragičnih
dešavanja nazivaju albumom Cecine karijere. Simobolično nazvan Decenija bio je protkan skrivenom
tugom i
bolom, sa pesmama koje su otkrivale dušu napaćene žene i one koje su pozivale na radost, nadu i ushićenje.
Dragane moj je pesma koja se posebno povezuje sa Cecinim pokojnim suprugom, pošto je publika osetila
emotivni naboj koji je Ceca ispoljila u toj pesmi, a sve ostale poput naslovne numere Decenija, Zabranjeni
grad, Zadržaću pravo su takođe u sebi nosile neku simboliku i povezanost sa Cecinom tragedijom. Ni ovaj
album nije prošao bez muzičkog pomaka, tako da se Ceca, po prvi put, predstavlja i u nekom drugom
muzičkom pravcu u pesmi 39,2, koja je u tehno fazonu sa vrlo neobičnim tekstom. Snimila je spotove za
pesme Zabranjeni grad, 39,2, Dragane moj i Bruka.

Kompozitori: A.Milić, Fivos(Φοιβοσ), D. Popić
Tekstovi: Marina Tucakovič, Ljiljana Jorgovanović
Aranžmani: Aleksandar Milić Mili, Dragan Ivanović, Dragan Kovačević, Marko Milivojević i Đorđe Janković.
Žanr: Pop-folk, Tehno
Produkcijska kuća: Grand Production, City records
Datum objavljivanja: 15.10.2001.

1. Zabranjeni grad
2. Brže brže
3. 39,2
4. Dragane moj
5. Zadržaću pravo
6. Bruka
7. Batali
8. Decenija
9. Tačno je
10. Nemoj mi prići

Muzika na pesmama:
1,2,3,4,5,6,7,8,10 - Aleksandar Milić Mili,
9 - Fivos(Φοιβοσ).

Tekstovi na pesmama:
1,2,3,4,5,6,7,8,9,10 - Marina Tucaković i Ljiljana Jorgovanović.

Aranžmani na pesmama:
1,2,3,4,5,6,7,8,9,10 - Aleksandar Milić Mili, Dragan Ivanović, Dragan Kovačević, Marko Milivojević i Đorđe Janković.

Ja sam tu,
da pružim što ne mogu.
Obećam što ne ide,
slažem kad ne treba.

Voli me.

Ja sam tu,
da se menjam iz korena.
Svaka na gore
je promena.

Voli me.

Za mene ti je ljubav,
zabranjeni grad.
A mnogo sam ih, brate,
ja srušila do sad.

Voli me, voli.

A ti mi na to kažeš,
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

A ti mi na to kažeš,
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

Voli me, voli,
voli me, voli me.

Ja sam tu,
u oči da ne gledam.
Da najbolje izgledam,
kad se najgore osećam.

Voli me.

Ja sam tu,
da ti kažem što ne mislim.
Da se kunem
kad izmislim.

Voli me.

Za mene ti je ljubav,
zabranjeni grad.
A mnogo sam ih, brate,
ja srušila do sad.

Voli me, voli.

A ti mi na to kažeš,
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

A ti mi na to kažeš
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

Voli me, voli,
voli me, voli me.

Što možeš danas,
ostavi za sutra.
U zdravom telu
glava je luda.

I sve je dobro
što se loše svrši.
Kad samo sebe
nosiš na duši.

Ooo.

Voli me, voli.

A ti mi na to kažeš,
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

A ti mi na to kažeš,
idi pa se leči,
i sve je jasno samo
istina se krije.

Bolelo je
kao da si prvi,
sad mi nije,
ništa mi nije.

Voli me, voli,
voli me, voli me.
Voli me, voli,
voli me, voli me.

Navrat-nanos, na brzinu,
drugačije ja ne umem.
Živim brzo al' za tobom,
polako ću ja da umrem.

Uspeh, novac, karijera,
sve to jednog dana prođe.
Ustaneš pa opet legneš,
uvek ti na isto dođe.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Danas jesmo, sutra nismo,
biće ono ili ovo.
Isti dani, iste noći,
ni mi nismo ništa novo.

Uspeh, novac, karijera,
sve to jednog dana prođe.
Ustaneš pa opet legneš,
uvek ti na isto dođe.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Hajde brže, brže moj živote,
prolazi mi nemoj da se moliš.
Samo dva puta se stvarno živi,
kad se rodiš i kad voliš.

Tu na vratima gde živim,
'mesto imena mi piše sama.
Na moj talenat za ljubav,
kao da je pala neka tama.

Laku noć, laku noć samoćo,
idem, a ti nisi pozvana.
Laku noć, znaš da doći ću ti opet,
u to budi sigurna.

Tu na vratima gde živim,
'mesto imena mi piše kuda.
Samo telo mi je ovde,
srce mi je kao nekad svuda.

Laku noć, laku noć samoćo,
idem, a ti nisi pozvana.
Laku noć, znaš da doći ću ti opet,
u to budi sigurna.

39,2.
Nije ti dobro a izlaziš napolje.
Toliko topla sam ja.
Sa koliko nula piše se tuga?

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Nije ti dobro, a izlaziš napolje.
Sa koliko nula piše se tuga?

Tu na vratima gde živim,
'mesto imena mi piše sama.
Na moj talenat za ljubav,
kao da je pala neka tama.

Laku noć, laku noć samoćo,
idem, a ti nisi pozvana.
Laku noć, znaš da doći ću ti opet,
u to budi sigurna.

39,2.
Nije ti dobro a izlaziš napolje.
Toliko topla sam ja.
Sa koliko nula piše se tuga?

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Znam ja najbolje.

Kosu nisam odsekla,
još za tobom puštam je,
neka raste.

I nisam se pomakla,
još sa mesta s kog su te,
povele laste.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Kada zagrme trube
i sve zadrhti.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Čuće se, a i znaće,
Bog i mene pogledaće.

Pašću ti u zagrljaj.
Pašće mrak sa sunca,
a i meni kamen će,
sa srca.

Ispadam iz koraka,
preti da me začara,
tvoja soba.

Kad te vidim, vidim sve,
jutro kom se ne sviće,
ma svanuti mora.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Kada zagrme trube
i sve zadrhti.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Čuće se, a i znaće,
Bog i mene pogledaće.

Pašću ti u zagrljaj.
Pašće mrak sa sunca,
a i meni kamen će,
sa srca.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Kada zagrme trube
i sve zadrhti.

Dragane moj,
kad dođeš ti.
Čuće se, a i znaće,
Bog i mene pogledaće.

Pašću ti u zagrljaj.
Pašće mrak sa sunca,
a i meni kamen će,
sa srca.

Zadržaću pravo svoje,
da im ne dam da me bude.
Da ni za šta više nisam,
za ulicu ni za ljude.

Da me niko ne vidi,
i da nikog ne vidim.
Da ne pitam nikad ko je,
zadržaću pravo svoje.

Ne pitam jer znam da nisi ti,
da im ne dam da me guše.
Dok se s tobom tajno viđam,
u metrou svoje duše.

Zadržaću pravo svoje,
da se sunčam u svom mraku.
Da pocrnim u svom srcu,
kao zlato na junaku.

Da me niko ne vidi,
i da nikog ne vidim.
Da ne pitam nikad ko je,
zadržaću pravo svoje.

Ne pitam jer znam da nisi ti,
da im ne dam da me guše.
Dok se s tobom tajno viđam,
u metrou svoje duše.

Zadržaću pravo,
da ti prevedem ime,
na sve svetske jezike.
I da na svakom od njih, znači ljubav.

Da ne pitam nikad ko je,
zadržaću pravo svoje.

Ne pitam jer znam da nisi ti,
da im ne dam da me guše.
Dok se s tobom tajno viđam,
u metrou svoje duše.

O, pa ti to meni namerno,
radiš, pa ti to meni namerno.
Zbog nje novu otvaraš flašu,
mesto meni njoj puniš čašu.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Šta će na njoj tvoja ruka,
kako ti ne dosadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Hajde reci da je voliš,
ako ti se ne gadi.

O, pa ti to meni namerno,
radiš, pa ti to meni namerno.
Za nju piće slatko i hladno,
meni toplo, jeftino, jadno.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Šta će na njoj tvoja ruka,
kako ti ne dosadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Hajde reci da je voliš,
ako ti se ne gadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Šta će na njoj tvoja ruka,
kako ti ne dosadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Hajde reci da je voliš,
ako ti se ne gadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Šta će na njoj tvoja ruka,
kako ti ne dosadi.

Bruka,
pijete a meni je muka.
Hajde reci da je voliš,
ako ti se ne gadi.

Ma neka, hvala,
znam ja sama,
da se vratim kući.

Neka,
odavde ćeš dalje sam,
prijatelju.

Ja možda ne znam šta bih htela.
Da l' sam hladna ili vrela,
ali ja znam ono što znam.

Meni su krv i tuga,
dva najbolja druga.
Ime mi loše zvuči,
na tvojim usnama.

Ma pusti me,
da vodim ljubav.
Sa svojim željama,
sa svojim željama.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta, to batali.
Nemam ja lice za smeh,
nemam ja telo za greh.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta, to batali.
Bio bi mi u isti mah,
cena i nadnica za strah, nadnica za strah.

Ne skidaj kaput, neka, hvala.
Ubiti me neće zima,
pojesti me neće mrak, prijatelju.

Slušaj, jer ja ne pričam dvaput.
Toliko kol'ko sam ja slaba,
ti nikad nećeš biti jak.

Meni su krv i tuga,
dva najbolja druga.
Ime mi loše zvuči,
na tvojim usnama.

Ma pusti me,
da vodim ljubav.
Sa svojim željama,
sa svojim željama.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta, to batali.
Nemam ja lice za smeh,
nemam ja telo za greh.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta, to batali.
Bio bi mi u isti mah,
cena i nadnica za strah, nadnica za strah.

I tvoje malo mnogo je,
a mnogo malo je.
Za dan u noćima,
za bes u očima.

Za moju staru glad,
još si nov i mlad.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta to batali.
Nemam ja lice za smeh,
nemam ja telo za greh.

Hej, srećo, zapali,
nisam ja ta to batali.
Bio bi mi u isti mah,
cena i nadnica za strah, nadnica za strah.

Dvadeset mi je,
i kusur godina,
a prvi put plačem,
i to je normalno.

Nema te a ja,
taman se navikla,
da sam punoletna,
od tvojih dodira.

S koliko godina postaješ
umoran, sam i star.
Kad nemaš kad,
da budeš mlad.

Moja si sreća
i nesreća,
koja od vas dve,
je bar minut starija.

Na početku,
i na kraju ti,
a u pauzi,
jedna decenija.

Izbegavam svoj glas,
jer zvuči kao krik.
Plaši me i sluti,
i to je normalno.

Izbegavam svoj lik,
na starim slikama.
Ta žena što se smeje,
ja ne znam ko je to.

S koliko godina postaješ
umoran, sam i star.
Kad nemaš kad,
da budeš mlad.

Moja si sreća
i nesreća,
koja od vas dve,
je bar minut starija.

Na početku,
i na kraju ti,
a u pauzi,
jedna decenija.

Moja si sreća
i nesreća,
koja od vas dve,
je bar minut starija.

Na početku,
i na kraju ti,
a u pauzi,
jedna decenija.

Tačno je nisam bila cveće,
rastanak boleti te neće.
Tačno je, grešila sam jako,
živećeš ti bez mene lako.

Tačno nisam ja mala,
da štetu nikom ne bih priznala.
Najlepšu lutku ja sam razbila,
ja sam sve lepo upropastila.

Tačno je da sam ponekad više popila,
da sam se s nekim drugim topila,
i tvoje snove sve potopila.

Tačno je, sa tobom nisam umela,
sa tobom nisam uspela,
jer sam te ludo volela.

Tačno je da sam sebična,
ponekad možda obična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Za tvoje mane praktična,
za bolje dane tragična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Tačno je da sam bila teška,
teši se bila sam ti greška.
Tačno je ako ti to znači,
sad samoj sebi kažem plači.

Tačno nisam ja mala,
da štetu nikom ne bih priznala.
Najlepšu lutku ja sam razbila,
ja sam sve lepo upropastila.

Tačno je da sam ponekad više popila,
da sam se s nekim drugim topila,
i tvoje snove sve potopila.

Tačno je, sa tobom nisam umela,
sa tobom nisam uspela,
jer sam te ludo volela.

Tačno je da sam sebična,
ponekad možda obična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Za tvoje mane praktična,
za bolje dane tragična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Tačno nisam ja mala,
da štetu nikom ne bih priznala.
Najlepšu lutku ja sam razbila,
ja sam sve lepo upropastila.

Tačno je da sam ponekad više popila,
da sam se s nekim drugim topila,
i tvoje snove sve potopila.

Tačno je, sa tobom nisam umela,
sa tobom nisam uspela,
jer sam te ludo volela.

Tačno je da sam sebična,
ponekad možda obična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Za tvoje mane praktična,
za bolje dane tragična.
Ali za jedno priznaj mi,
bila sam ti odlična.

Jednom si to uradio,
uradićeš isto ponovo.
Nemoj mi prići,
jer znam da ćeš otići.

Jer ko jedanput ode,
ne ume bez slobode.

Takav si otkad te znam,
adresa ti je lutanje.
Nemoj mi prići,
kajanje nije zanimanje.

Kog vatra umori,
kiša ne izgori.

Odlazi da ne doživim,
ono što predosećam.
Jer da preživim,
neću moći znam.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.

Ne menja se tek tako,
ko je do juče plakao.
Nemoj mi prići,
jer znam da ćeš otići.

Jer ko jedanput ode,
ne ume bez slobode.

Takav si otkad te znam,
adresa ti je lutanje.
Nemoj mi prići,
kajanje nije zanimanje.

Kog vatra umori,
kiša ne izgori.

Odlazi da ne doživim,
ono što predosećam.
Jer da preživim,
neću moći znam.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.

Odlazi da ne doživim,
ono što predosećam.
Jer da preživim,
neću moći znam.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.

Teško li je kad si sam,
teško li je kad si sam,
sam, sam,
ostavljene boli sram.