7. Fatalna ljubav

Fatalna ljubav je Cecin prvi album nakon udaje, tačnije izašao je samo nekoliko meseci nakon Cecinog
venčanja sa Arkanom, opovrgnuvši sva nagađanja i prognoze da će udaja prekinuti njenu karijeru. Umesto
takvih priča, u junu je počelo da se na sav glas priča o Cecinom novom albumu koji je posvetila svom suprugu
i koji su mnogi ocenili kao najbolji do sada. Zvuk je bio moderniji, tekstovi su odisali emocijama, a naslovna
numera Fatalna ljubav je postala hit još dok je išla najava za album. Pesme koje su se izdvojile su i Nije
monotonija, Idi dok si mlad i legendarni hit Beograd, koji je postao himna glavnog grada. Zanimljivo je i
da je Ceca na ovom albumu započela saradnju sa Aleksandrom Milićem Milijem, koji je i danas njen glavni
kompozitor i producent i to baš za pesmu Idi dok si mlad, dok je Beograd, potpisao Dino Merlin (doduše ne
svojim imenom, već imenom svoje kompanije) što se tek kasnije saznalo. Snimila je spotove za pesme Nije
monotonija, Znam, Idi dok si mlad, Fatalna ljubav i Beograd.

Kompozitori: Aleksandar Radulović Futa, Oliver Mandić, Edin Dervišhalidović, Leo Đokaj, Nenad Knežević Knez, Aleksandar Milić Mili, Milić Vukašinović
Tekstovi: Marina Tucaković, Edin Dervišhalidović, Bora Đorđević, Milić Vukašinović, Ljubo Jovović
Aranžmani: Aleksandar Radulović Futa
Žanr: Turbo-folk
Produkcijska kuća: PGP RTS
Datum objavljivanja: jun 1995.

1. Nije monotonija
2. Zlato srećan put
3. Znam
4. Idi dok si mlad
5. Volela sam volela
6. Šta još možeš da mi daš
7. Fatalna ljubav
8. Da li to ljubav pravi od nas slabiće
9. Beograd

Muzika na pesmama:
1,7,8,9 - Aleksandar Radulović Futa,
2,6 - Oliver Mandić,
3 - Leo Đokaj i Nenad Knežević Knez,
4 - Aleksandar Milić Mili,
5 - Milić Vukašinović.

Tekstovi na pesmama:
1,2,4,7,8 - Marina Tucaković,
3 - Ljubo Jovović,
5 - Milić Vukašinović,
6 - Bora Đorđević,
9 - Edin Dervišhalidović.

Aranžmani na pesmama:
1,2,3,4,5,6,7,8,9 - Aleksandar Radulović Futa.

Svuda oko mene
ljudi i žene,
po zidu senke
pripijene.

Pružaju ruke,
idu ka meni,
u ludom ritmu
zaneseni.

A ja,
k'o na pustom ostrvu,
a ja,
k'o na pustom ostrvu.

Nude mi piće
i cigarete,
malo im fali
da polete.

Al' meni želje
telo lome,
ma gde si ti
u svemu tome.

A ja,
k'o na pustom ostrvu,
a ja,
k'o na pustom ostrvu.

Nije monotonija,
što me noćas ubija,
što mi srce razbija,
na sitne komade.

To je melanholija,
nije monotonija,
bolest koja probija,
sve moje blokade.

Muzika svira,
sve se ruši,
haos u glavi,
haos u duši.

I sve me opet
vuče ka tebi,
a ti se igraš
zašto i ne bi.

A ja,
k'o na pustom ostrvu,
a ja,
k'o na pustom ostrvu.

Nije monotonija,
što me noćas ubija,
što mi srce razbija,
na sitne komade.

To je melanholija,
nije monotonija,
bolest koja probija,
sve moje blokade.

Nije monotonija,
što me noćas ubija,
što mi srce razbija,
na sitne komade.

To je melanholija,
nije monotonija,
bolest koja probija,
sve moje blokade.

Nije monotonija,
što me noćas ubija,
što mi srce razbija,
na sitne komade.

To je melanholija,
nije monotonija,
bolest koja probija,
sve moje blokade.

Zlato, srećan put
ka zagrljaju mom,
pred tvoje noge
bacam samu sebe.

Ležim ovde sama,
umorna od sna,
a srce steže,
preskače zbog tebe.

Nema ništa novo
otkad nisi tu,
nema nikog novog
u mom naručju.

Zlato, srećan put
ka zagrljaju mom,
peva zemlja,
po kojoj ideš.

Zaustaviću sve
oluje, vetrove,
samo da mi dođeš,
srećno stigneš.

Nema ništa novo
otkad nisi tu,
nema nikog novog
u mom naručju.

Nema ništa novo
otkad nisi tu,
nema nikog novog
u mom naručju.

Dah na staklu kao magla,
vrhom prsta pesma draga,
i na kraju slova tvoga imena.

Srce kuca, tika-taka,
ulica je puna mraka,
ja bih noćas samo tebe ljubila.

Veruj suze neću kriti,
to što bude to će biti,
nema nade kad se lađe potope.

Jer za mene samo ti si,
tebi plove moje misli,
kad na satu kazaljke se poklope.

Znam, nema nade,
znam, idu zime.
Samo noćas da sam tvoja,
pa zauvek ostavi me.

Znam, sve će proći,
znam, nikad više.
Jer te tvoje crne oči,
nose meni večne kiše.

Dah na staklu kao magla,
vrhom prsta pesma draga,
i na kraju slova tvoga imena.

Srce kuca, tika-taka,
ulica je puna mraka,
ja bih noćas samo tebe ljubila.

Veruj suze neću kriti,
to što bude to će biti,
nema nade kad se lađe potope.

Jer za mene samo ti si,
tebi plove moje misli,
kad na satu kazaljke se poklope.

Znam, nema nade,
znam, idu zime.
Samo noćas da sam tvoja,
pa zauvek ostavi me.

Znam, sve će proći,
znam, nikad više.
Jer te tvoje crne oči,
nose meni večne kiše.

Znam, nema nade,
znam, idu zime.
Samo noćas da sam tvoja,
pa zauvek ostavi me.

Znam, sve će proći,
znam, nikad više.
Jer te tvoje crne oči,
nose meni večne kiše.

Idi dok si mlad,
dok imaš vremena,
za more promena.

Za let i za pad,
za sutra ili sad,
ma idi dok si mlad.

Noćas kada
gosti odu,
odlazi puštam te.

Dajem ti blagoslov
i slobodu,
jer pukli smo zar ne.

Idi gde hoćeš,
ljubi sve živo,
ali ipak drži
bar neki nivo.

Ne igraj žmurke,
ma nismo deca,
ja više nemam
ni jednog keca
u rukavu.

Tako ti je to,
od klinca napraviš,
princa za kajanje.

Iz voza ispadneš,
ostaneš čak i bez,
mesta za stajanje.

Poljubimo se
k'o odrasli,
jer jasno nam je sve.

Pokidaj lance
dok nismo srasli,
jer pukli smo zar ne.

Idi gde hoćeš,
ljubi sve živo,
ali ipak drži
bar neki nivo.

Ne igraj žmurke,
ma nismo deca,
ja više nemam
ni jednog keca.

Idi gde hoćeš,
ljubi sve živo,
ali ipak drži
bar neki nivo.

Ne igraj žmurke,
ma nismo deca,
ja više nemam
ni jednog keca
u rukavu, u rukavu.

Tražim drugog,
al' srce neće,
neće ni da zna,
neće ni da zna.

Ljubim drugog,
al' srce pati,
pati k'o da zna,
pati k'o da zna.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Kog' da tražim
kad njemu dadoh,
sve i ostah sama,
sve i ostah sama.

Šta da nudim
kad njemu dadoh,
sve i ostah sama,
sve i ostah sama.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Opet kad bih
rodila se,
njemu sve bih dala,
njemu sve bih dala.

Još jednom kad bih
ja da biram,
drugog ne bih zvala,
drugog ne bih zvala.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Volela sam, volela,
volela sam ga,
čekala sam, čekala,
srce da mi da.

Ti me gledaš belo, ispod obrva,
a ja zurim u prazno.
Daješ sve od sebe da ostanem,
nažalost ni pod razno.

Jer ti si sve naše tajne,
drugim ljudima odao,
a mene, mene si prodao.

Jer ti si sve naše tajne,
drugim ljudima odao,
a mene, mene si prodao.

Šta još možeš da mi daš,
ako Boga znaš,
kad mi ne trebaš.

Šta još možeš da mi daš,
ako Boga znaš,
kad mi ne trebaš.

Ti i ja smo suprotni polovi,
mi smo sever i jug.
Za tebe me vežu samo bolovi,
ne možeš mi biti čak ni drug.

Jer ti si sve moje tajne,
drugim ženama odao,
a mene, mene si prodao.

Jer ti si sve moje tajne,
drugim ženama odao,
a mene, mene si prodao.

Šta još možeš da mi daš,
ako Boga znaš,
kad mi ne trebaš.

Šta još možeš da mi daš,
ako Boga znaš,
kad mi ne trebaš.

Šta još možeš da mi daš,
ako Boga znaš,
kad mi ne trebaš.

Ja te volim čak i
kad si u Parizu,
u Nju Jork da odeš,
bio bi mi blizu.

Ja te volim čak i
kad si Londonu,
jer i u Londonu
u mom si fazonu.

To, to je ta
ljubav fatalna,
zbog nje više nisam
ni ja normalna.

To, to je ta
kulminacija,
sve su druge njena
imitacija.

Ja te volim čak i
kada si u Kini,
jer na moje srce
bacio si čini.

Kada si na brodu,
vozu, avionu,
ja provodim dane
te na telefonu.

To, to je ta
ljubav fatalna,
zbog nje više nisam
ni ja normalna.

To, to je ta
kulminacija,
sve su druge njena
imitacija.

Ja te volim čak i
kada mi to škodi,
jer to osećanje
mome srcu godi.

Čak i kad se s drugom
provodiš po svetu,
ja te volim makar
i na svoju štetu.

To, to je ta
ljubav fatalna,
zbog nje više nisam
ni ja normalna.

To, to je ta
kulminacija,
sve su druge njena
imitacija.

To, to, to je ta
ljubav fatalna,
zbog nje više nisi
ni ti normalna.

To, to, to je ta
kulminacija,
sve su druge tvoja
imitacija.

To, to je ta
ljubav fatalna,
zbog nje više nisam
ni ja normalna.

To, to je ta
kulminacija,
sve su druge njena
imitacija.

I opet si pobedio,
i opet me povredio.
U glavi isti pritisak,
na desnom dlanu rđav znak.

I opet si pobedio,
i opet me povredio.
U glavi isti pritisak,
na desnom dlanu rđav znak.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

I opet si me slomio,
i ranu mi otvorio.
Al' mislila sam, dobro je,
i ništa se ne poznaje.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

Da li to ljubav pravi od nas slabiće,
il' ja to samo tako izgledam.
Al' kad te sretnem meni treba piće,
u oči da te pogledam.

Znam za jedan grad,
zove se Beograd.
Znam za jedno ime,
al' ga ne spominjem.

Ej.

Znam za jedan grad,
gde si večno mlad.
Znam i jedno srce,
što ga proklinjem.

Jednom sam probala,
te tvoje usne od čemera.
I ko će ovo ludilo da otera.

Jednom sam probala,
iz srca da te izbrišem.
Al' svako proleće,
na tebe miriše.

Znam mu boju košulje,
ja je kupila.
Znam mu ukus usana,
ja ih ljubila.

Ej.

Znam i s kime vino
noćas pije,
znam da i on zna
kako mi je.

Jednom sam probala,
te tvoje usne od čemera.
I ko će ovo ludilo da otera.

Jednom sam probala,
iz srca da te izbrišem.
Al' svako proleće,
na tebe miriše.

Ovo sećanje,
ruši meni sve.
Moj Beograde,
zagrli me.

Ovo sećanje,
ruši meni sve.
Moj Beograde,
zagrli me.

Ovo sećanje,
ruši meni sve.
Moj Beograde,
zagrli me.

Ovo sećanje,
ruši meni sve.
Moj Beograde,
zagrli me.