8. Emotivna luda

Na albumu Emotivna luda, dolazi do izražaja Cecin izuzetno emotivni glas, sa vrlo ozbiljnim tekstovima i
pesmama koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ceca je definitivno sazrela i kao žena i kao pevač, što njenoj
interpretaciji daje jednu posebnu crtu emotivnog naboja. Najpoznatije balade sa ovog albuma su Emotivna
luda, Rođen sa greškom i Ličiš na moga oca, a svakako najveći hitovi, koji se i danas slušaju podjednakim
intenzitetom su Doktor i Kad bi bio ranjen.

Kompozitori: Aleksandar Milić Mili, Leo Đokaj, Nenad Knežević Knez, Oliver Mandić
Tekstovi: Marina Tucaković
Aranžmani: Aleksandar Milić Mili, Srđan Noveljić, Vladimir Maraš, Aleksandar Radulović Futa
Žanr: Turbo-folk, Pop-folk
Produkcijska kuća: PGP RTS
Datum objavljivanja: jun 1996.

1. Kad bi bio ranjen
2. Rođen sa greškom
3. Zabranjeno pušenje
4. Mrtvo more
5. Neodoljiv neumoljiv
6. Ličiš na moga oca
7. Doktor
8. Usnule lepotice
9. Isuse

Muzika na pesmama:
1,2,3,5,6,7 - Aleksandar Milić Mili,
4,8 - Nenad Knežević Knez,
8 - Leo Đokaj i Nenad Knežević Knez,
9 - Oliver Mandić.

Tekstovi na pesmama:
1,2,3,4,5,6,7,9 - Marina Tucaković,
8 - Ljubo Jovović.

Aranžmani na pesmama:
1,2,3,5,6,7 - Aleksandar Milić Mili,
4,8 - Srđan Noveljić i Vladimir Maraš,
9 - Aleksandar Radulović Futa.

Ja, pre bih
ove svoje ruke,
željne svega
vezala u čvor.

Pre nego da ih
grli, ljubi,
neki drugi draži
muški stvor.

Pred vratima
spavala k'o pas,
kroz vekove
gorela zbog nas.

Kad bi bio ranjen,
krvi bih ti dala,
oba svoja oka,
kad bi bio slep.

Al' uzalud,
bez duše si lep,
al' uzalud,
bez duše si lep.

Sve, bila sam
ti ljubavnica,
ljubavnica i
sestra i drug.

Sve, dala sam
ti svoja krila,
da preletiš i
sever i jug.

Pred vratima
spavala k'o pas,
kroz vekove
gorela zbog nas.

Kad bi bio ranjen,
krvi bih ti dala,
oba svoja oka,
kad bi bio slep.

Al' uzalud,
bez duše si lep,
al' uzalud,
bez duše si lep.

Kad bi bio ranjen,
krvi bih ti dala,
oba svoja oka,
kad bi bio slep.

Al' uzalud,
bez duše si lep,
al' uzalud,
bez duše si lep.

Probala sam
jednom da te promenim,
ja kad volim
uvek loše procenim.

Ne krivim te za to,
za uvrede i kraj,
takvi k'o ti nikad,
nikad ne idu u raj.

Šta ti vredi
rođen si sa greškom,
sve je to u
tvojim genima.

A ja samo
emotivna luda,
ceo život
sa kretenima.

Ma šta ti mogu,
rođen si sa greškom,
sve je to u
tvojim genima.

A ja samo
emotivna luda,
ceo život
sa kretenima.
Ooo.

Probala sam
jednom da ti verujem,
ja kad volim
onda i preterujem.

Ne krivim te za to,
za uvrede i kraj,
takvi k'o ti nikad,
nikad ne idu u raj.

Šta ti vredi
rođen si sa greškom,
sve je to u
tvojim genima.

A ja samo
emotivna luda,
ceo život
sa kretenima.

Ma šta ti mogu,
rođen si sa greškom,
sve je to
u tvojim genima.

A ja samo
emotivna luda,
ceo život
sa kretenima.
Ooo.

Rekao je samo nosi se,
ma briga me i ubij se.
Na glavu si se meni popela,
o Bože, teško sam to podnela.

Htela sam prvo da se obesim,
da sečem vene, da se otrujem.
Umesto toga sedam na voz,
promeniću život, skroz na skroz.

Od nervoze strašno mi se puši,
cigareta bila bi rešenje.
Palim vatru, a kad tamo piše,
zabranjeno pušenje.

Nervoza mi izlazi na uši,
cigareta lek je za smirenje.
Palim vatru, ko će da izdrži,
zabranjeno pušenje.

Nude mi beli luk i rakiju,
na noge staju i dobacuju.
Iz kog sam filma, Bože, ispala,
sve bih na jedno mesto poslala.

Kondukter mrtav, pijan ulazi,
i pravo meni prilazi.
Iz džepa uzima mi pare sve,
kupujem kartu ne znam za gde.

Od nervoze strašno mi se puši,
cigareta bila bi rešenje.
Palim vatru, a kad tamo piše,
zabranjeno pušenje.

Nervoza mi izlazi na uši,
cigareta lek je za smirenje.
Palim vatru, ko će da izdrži,
zabranjeno pušenje.

Rekao je samo svega sam sit,
prekinuo zadnju nit.
Hoću da živim dalje po svom,
pogodio me k'o sa neba grom.

Iz glave reči mi ne izlaze,
dok mesta kao ljudi prolaze.
Još malo pa će me da napiju,
u tom vozu za nedođiju.

Od nervoze strašno mi se puši,
cigareta bila bi rešenje.
Palim vatru, a kad tamo piše,
zabranjeno pušenje.

Nervoza mi izlazi na uši,
cigareta lek je za smirenje.
Palim vatru, ko će da izdrži,
zabranjeno pušenje.

Sto puta sam ja,
zbog tebe umrla.
I sto puta sam se,
zbog tebe rodila.

Zbog lepote u tom bolu,
ja sam propustila sve,
sad više nemam gde.

Moj je život mrtvo more,
bez ijednog talasa.
Samo uspomene plove,
tragom žutih oglasa.

Ti si ostao i bićeš,
moja zvezda vodilja.
Al' se srce sa snom bori,
kao stara dadilja.

Sto puta sam ja,
do dna potonula.
I sto puta zbog nas,
na hrid izronila.

Zbog lepote u tom bolu,
ja sam propustila sve,
sad više nemam gde.

Moj je život mrtvo more,
bez ijednog talasa.
Samo uspomene plove,
tragom žutih oglasa.

Ti si ostao i bićeš,
moja zvezda vodilja.
Al' se srce sa snom bori,
kao stara dadilja.

Moj je život mrtvo more,
bez ijednog talasa.
Samo uspomene plove,
tragom žutih oglasa.

Ti si ostao i bićeš,
moja zvezda vodilja.
Al' se srce sa snom bori,
kao stara dadilja.

Moj je život mrtvo more,
bez ijednog talasa.
Samo uspomene plove,
tragom žutih oglasa.

Ti si ostao i bićeš,
moja zvezda vodilja.
Al' se srce sa snom bori,
kao stara dadilja.

Ja sam noćas jedna više,
s kojom nisi tu.
Zašto hoću da se vratim,
starom dobrom zlu.

Da me mućiš, da me kinjiš
k'o sve robove.
Da me slomiš i potopiš,
zadnje brodove.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Satovi u mojoj duši,
idu unazad.
Jedno juče uzelo mi,
i sutra i sad.

Bol na licu ne prolazi,
niti jenjava.
Moje srce još za tobom,
još prokišnjava.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Neodoljiv, neumoljiv,
voleh te i suviše.
Takvi kao ti me,
dušo, ubiše.

Ličiš na moga oca,
isto je mojoj majci,
užasne stvari radio.

Rukama golim,
njeno nevino mlado srce,
iz grudi neživo vadio.

Eh, da je bilo pravde,
anđela, Boga,
pa da je malo još poživela.

Pa da mi kaže,
što sam sudbinu
njenu doživela.

Ličiš na moga oca,
noćima baneš pijan,
nesnosan, nervozan i grub.

Zbog neke druge žene,
kafane, društva, novca,
mene uzimaš na zub.

Eh, da je bilo pravde,
anđela, Boga,
pa da je malo još poživela.

Pa da mi kaže,
što sam sudbinu
njenu doživela.

Zar i Bog
što nebom hoda,
vladar carstva nebeskog.

Zar i on je
muškog roda,
okrutnog, okrutnog.

Ličiš na moga oca,
na sceni mog detinjstva,
najlepšeg crnog labuda.

Zbog kog se svetla gase,
zavesa nada pada,
iz prošlosti nemam nikuda.

Eh, da je bilo pravde,
anđela, Boga,
pa da je malo još poživela.

Da shvatim njene reči,
što nisam
muško rodila.

Zar i Bog
što nebom hoda,
vladar carstva nebeskog.

Zar i on je
muškog roda,
okrutnog.

Zar i Bog
što nebom hoda,
vladar carstva nebeskog.

Zar i on je
muškog roda,
okrutnog, okrutnog.

Juče sam bila prvi
put kod doktora,
i čik pogodi šta
mi je rekao.

Ostavi tu budalu,
svaki drugi bi,
se takvoj ženi
već odavno predao.

Od tada noću skitam,
spavam ceo dan,
kažu mi da sam
načisto posrnula.

Kafane, diskoteke,
žurke, splavovi,
ma ja sam samoj
sebi u lice pljunula.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Danas sam bila drugi
put kod doktora,
i dao mi je neke
roze pilule.

Nema te doze,
nema sile, magije,
što bi sa moga srca
čini skinule.

Ponekad nekog sretnem,
odlepim za tren,
pomislim ima nade,
možda prošlo je.

Ali se đavo javi
u gorem obliku,
jer moja ljubav
stvarno besmrtna je.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Dok u znoju bilo koju,
noćas negde maziš.
Ja bih opet bila tepih,
po kome ti gaziš.

Ti stvarno misliš, da si
nežni princ, na belom konju.
Malo je sada kasno,
za nas dvoje.

Produži dalje, možda
sebi nađeš neku bolju.
Za mene bajke,
više ne postoje.

Ja nisam heroina,
nekog starog nemog filma.
I ništa neće biti
od romanse.

Neka bi druga bila,
čak i srećna da te ima.
Al' naša ljubav,
veruj, nema šanse.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Ti sanjaj svoje snove,
samo tako možeš naći,
poljupce vrele
kada zora sviće.

Ja nemam nadu da se
nebo može srcem taći.
Sve što smo duže,
samo gore biće.

Ja nisam heroina,
nekog starog nemog filma.
I ništa neće biti
od romanse.

Neka bi druga bila,
čak i srećna da te ima.
Al' naša ljubav,
veruj, nema šanse.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Ne glumi, odavno nestale
su usnule lepotice.
I ćuti, ti nudiš a ja neću
tvoje lažne poljupce.

Isuse,
daj mi lavlje srce,
da preživim
dane buduće.

Šta je to
u svakom zlu,
stalno hoće da je
tu u nama.

Da nam snagu,
da nam moć,
pa nas onda
prevari i slama.

Jer život je pas,
uvek pokvari sve,
uzme i da
ono najlepše.

Isuse,
daj mi lavlje srce,
da preživim
dane buduće.

Lako će
hrabriji od mene,
al' moja duša
ne znam kako će.

Šta je to
u svakom zlu,
stalno hoće da je
tu u nama.

Da nam snagu,
da nam moć,
pa nas onda
prevari i slama.

Jer život je pas,
uvek pokvari sve,
uzme i da
ono najlepše.

Isuse,
daj mi lavlje srce,
da preživim
dane buduće.

Lako će
hrabriji od mene,
al' moja duša
ne znam kako će.

Ajde bre,
ma daj ne laži me,
ajde bre,
daj ne laži me.